Изворник је периодична публикација Вукове задужбине – огранка у Гајдобри. Излази од 2005. године и, по правилу, има једно годишње издање.

Огранак Вукове задужбине у Гајдобри, издавач Изворника, основан је 2004. године, мада се иницијални концепт садржаја његовог рада зачео негде крајем шездесетих година прошлог века на херитолошком увиђању неопходности заштите традиционалног културног наслеђа – народне традиције и народне културе динарског света источне Херцеговине – као нематеријалног животног садржаја и као важне претпоставке друштвене равнотеже и духовног развоја досељеника Гајдобре у новој културној средини.

Теренским записима, прикупљањем етнографске и сродне грађе и промишљањем фолклорне традиције уопште бавила се тих година једна група студената која је имала свест да неопозиво припада новом завичају, али је осећала потребу да традиционалне вредности старог завичаја сачува од заборава. Посебна пажња посвећивана је усменом стваралаштву, основном књижевно-уметничком изразу народа, будући да се оно у динарској традиционалној култури одликује утврђеним и стабилним жанровским системом, великом тематском разноврсношћу, богатством облика и начина излагања и да обухвата наш народни живот у свим његовим појавним облицима. Само мали део те грађе био је публикован у часописима и листовима (Расковник, Књижевна реч) или представљен на књижевним вечерима, а већи део наћи ће се на страницама Изворника. То је, заправо, оно што је етнолог Тихомир Ђорђевић, посвећени Вуков следбеник, означио синтагмом наш народни живот и култура а што ће, заправо, бити доминантан круг тема  нашег годишњака.

Осећај извесне посебности у односу на доминантни културни образац нове средине, који је мотивисао истраживања народног живота, обичаја, предања и уметности старог завичаја, биће доцније подстицајан у једном специфичном, другачијем виду – у уређивачкој оријентацији Изворника он ће се огледати у настојању да се представе и бројне заједнице Бачке (Гајдобра је у југозападној Бачкој), и то не као изоловане етничке особености, изражене у језику, фолклору и свести о коренима, него и у свим видовима њиховог узајамног прожимања. И то ће бити назнака трајне уређивачка оријентација којој се у нашој публикацији посвећује посебна пажња.

Али, Изворник није само етнолошки годишњак. Његов тематски круг прошириван је, из броја у број, радовима из области историографије, антропологије, културне антропологије, историје културе, привредне историје, културне топографије, херитологије, антропогеографије, историјске географије, демографије, лексикографије, етимологије, археологије, етномузикологије, агрономије, руралне социологије и других дисциплина.

Теренским истраживањима посвећена је рубрика Казивања. У њој се трага за развијенијим облицима усменог казивања и приповедања који поред наративно-документарне понекад имају и књижевну вредност. Та мотивски веома разуђена казивања тичу се краћих личних животописа, затим сведочења о приватном и јавном животу, о траговима паганских веровања и фолклорне фантастике, о демонолошкој фолклорној традицији, о традиционалној народној ношњи, о традиционалној гастрономији, о различитим видовима упражњавања етномедицине, етнофармакологије и алтернативне медицине, о народним обичајима и предањима, о заборављеним занатима и другим занимањима, о задругама и другим видовима привређивања, о заборављеним ратарским културама и њиховој преради, о пастирском животу и другим видовима сточарске привреде, о митологији флоре и фауне, о различитим заборављеним видовима друштвеног организовања, о породичном животу и породичним односима, о традиционалним обичајним, моралним и правним регулама... 

У рубрикама Савременици и Портрети представљају се значајни савремени књижевници избором из њиховог дела и критичким просуђивањем о њиховом стваралаштву.

Изворник је стално отворен за прилоге који би се могли укључити у замишљену монографију Гајдобре.

Наше гласило је покренуто са скромном претензијом да бар мало ублажи очигледан недостатак периодичних публикација са напред назначеном уређивачком оријентацијом. У њему се,  поред стручних и научних радова, објављују и радови без научног апарата, било као тематски веома разнородна грађа, било као покушаји њене критичке систематизације и експликације, који су, такорећи, већ на прагу научног рада.

Изворник, нажалост, није у прилици да за приложене и објављене текстове исплаћује било какву новчану надокнаду, као што, уосталом, то не чини ни када је реч о свим пословима око његове припреме, осим компјутерске припреме за штампу и самих трошкова штампања.  Аутори објављених текстова имају право на један бесплатан примерак Изворника.

  * * *

Обимније рукописе који су у духу програмског концепта Изворника Огранак Вукове задужбине у Гајдобри објављује у оквиру едиције Етнос.